Afera
Juda je bio ubeđen da će se Gospod poput Hudinija izvući, i da će mu, čim se ponovo sretnu, sve oprostiti, jer, praštao je Gospod raznim gubavcima i slepcima, a gde da neće njemu, prijatelju i bratu, jednom od dvanaestorice. Međutim, ispalo je sve drugačije. Gospod se nije izvukao, bar tako je to Juda shvatio, čim nije dočekao da mu bude oprošteno. Postao je poznat, ali ne i bogat. AFERA nije samo splet okolnosti i iskušenja, ona je i rizling rajnski…
Pretpostavlja se da je na Poslednjoj večeri Juda svoj komad hleba umočio u tanjir ispred Gospoda, i to ne zato što je jelo bilo vrelo, već što mu se žurilo. Poljubivši Ga u obraz pred prisutnima, koji su sedeli za stolom na kom se služila riba, dao je svima do znanja da ne želi čak ni vino. Za razliku od njega, nas je zaobišla ta istorijska čaša, ali ne i AFERA, koja treba da nas podseća da ne napuštamo dobro društvo, a naročito ljubaznog domaćina. Naša AFERA je neodoljiva uz škembiće u saftu, ali i uz bakalar na brudet, koji je kako onda, tako i danas teško za nabaviti, ali, ako poželite po svaku cenu to da uparite, nije Vam neophodno trideset srebrenjaka, bar ne kod nas…
„A on ga se odreče govoreći: ženo, ne poznajem ga!“Luka 22:57
Petar ni slutio nije da petao pritajen uz suton, baš njega čeka da se izjasni, ili pre opredeli, po merilima ovog sveta. Svetina takođe nije znala, iako je želela da sve ono što je tajno, ipak postane javno. Tako to biva, bar dok nas slobodna volja drži u dilemi, jer, ko kupuje ono što mu ne treba, prodavaće ono što mu treba, osim, ako ne zadrži za sebe ono što mu ne pripada, a da pritom ne bude stigmatitiziran. STIGMA je svakako stvar izbora, ali i kompromis šardonea i Vašeg prosuđivanja…
Možemo samo da pretpostavimo šta bi se desilo onom petlu, da se kojim slučajem našao na širokom putu našem Petru. Međutim, Petar zbog novonastale situacije koja se tad mogla samo STIGMOM nazvati, bira uži put, na kom nema ni glasina, ni peradi. Ipak, to je put kojim se ređe ide, a pogotovo danas, kad živimo samo široko. Bilo kako bilo, ne treba gubiti nadu, dok god se po jutru dan poznaje, a naročito ako Vas takav prizor zatekne daleko od gradske meteži, gde možete čuti, još uvek, makar jednog petla. Ako baš tad dok ste kod nas, jedan od njih ne završi u kotliću, onda budite sigurni da ćete biti oduševljeni sa tukcom ispod peke, uz koji se obavezno služi naša STIGMA. Užitak će svakako biti potpuniji, ako utišate tonove na svom telefonu, jer, nije petao jedini koji ume ni iz čega da napravi zavrzlamu. Bezbrižnost je svakako lepša strana života…
porok
„Ko je bez greha, neka prvi baci kamen.“Jovan 8:7
Toma beše toga dana sluđen pretpostavkama ovog sveta, da ni sopstvenim očima nije poverovao, iako je vaskrslog Gospoda lično video. Da tad nije dotakao rukom Gospoda, verovatno bi se dohvatio kamena kao i mnogi do sada, koji sude samo po onome što vide, ili što čuju. Blago onima koji poverovaše, a ne videše, ali i onima što posumnjaše da POROK nije baš uvek slabost, već naprotiv, otmeno i zavodljivo vino, kome sude samo oni koji ga ne probaše. Siguran sam da ste probali već negde grašac beli, ali kao naš…
Jedni se nakon ružnih snova uhvate za sanovnik, dok drugi ili se pomole krišom, ili se, ponavljajući na glas „moj greh“, udaraju šakama o grudi. Ipak, mnogi započinju svoj dan pred svojim odrazom u ogledalu, u kom, osim podočnjaka i mutnih očiju, uglavnom, ne vide ništa drugo. I naš Toma nije verovao svojim očima, pa ne morate ni Vi baš bukvalno shvatiti tu Jevanđeosku priču. Dovoljno je da budete zahvalni za novi dan, koji je, baš kao i svaki drugi ispunjen usponima i padovima. Kad budete iznova ustajali, ne zaboravite da se setite one narodne izreke, da greh ne ulazi na usta, a naročito ako Vam poslužimo kozji sir i pancetu, dok ne dočekate fiš paprikaš. Gde ćete bolje…
apsurd
„Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi.“ Marko 10:31
Sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli, osim, ako nema nepristojnu ponudu za onog što se u zlu uzvisi. Pavle prihvati da se u dobru ponizi, jer, kako bi drugačije bio pozvan u svatove, i to kao apostol! Ne sipa se novo vino u posude stare, bar dok ne očekujemo čudo poput onog u Kani, gde je Gospod vodu pretvorio u vino. To se desilo samo tad, kao što se gotovo dva milenijuma posle toga, neki drugi kralj preobratio u vino i na ovom našem pesku. Šta ti je APSURD! Ništa drugo do vjera, i to ona snažna i modra, uz osećaj punog ukusa, kakav samo kaberne sovinjon može za sobom da ostavi…
Vera je apsurd, zato što nas čini sposobnim da životarimo sa svešću o besmislu života, osim, ako nismo u međuvremenu naučili da uživamo u malim stvarima, kao i u velikim vinima. Dok je Apostol Pavle hodao po ovim našim krajevima, mnogi pronalaziše utehu u vinu na koncu mukotrpnog dana, kako bi se lakše dočepali lepih snova. Uglavnom, svi su sanjali, međutim, samo retki su videli kako jagnje ume da ukroti lava. Danas je ipak posve drugačije, jer, vino je perjanica hedonizma, a mi, čim primetimo jagnjeće kotlete na žaru, osnažimo se poput lava, sve dok ne uparimo meso sa našim APSURDOM. Šta ti je život…
